Jedna izreka nama nepoznatog autora kaže: „Ako nemate šta pametnije da radite, onda možete na sebi, tu uvek ima posla!“
Ne znam kakva je situacija kod Vas, ali meni se dešava, da često kada pogledam iza sebe tj. razmislim na šta sam to potrošio vreme u prethodnim danima, shvatim da ima dosta vremena koje sam potrošio tako-reći ni na šta. Tu pretežno mislim na besciljno skrolovanje po društvenim mrežama.
Jedan moj prijatelj mi je saopštio da je jednog dana čvrsto rešio da se izloguje sa svih svojih naloga na društvenim mrežama.
Hmm, interesantno. Pitao sam gazašto je to uradio.
Rekao mi je da je uvideo da je tog dana proveo 4-5 sati u skrolovanju po društvenim mrežama i da je na kraju shvatio da od te ogromne količine informacija ni jedna mu nije ostala zapamćena u glavi.
To mu je bio signal, da je u stvari tih 4-5 sati svog vremena bilo izgubljeno vreme jer niti je odmorio se, niti je naučio nešto novo, niti zapamtio išta od sadržaja koji je pregledao.
Došao sam kući i bacio se na računicu: godina ima 365 dana koji su u podeljeni 52 nedelje.
Od tog broja 365, kada oduzmemo 52 subote i 52 nedelje tj. ukupno 104 dana, ostane nam 261 radni dan (bez vikenda). Zatim oduzmemo 8-10 dana praznika (radnih dana) i zatim oduzmemo 20 dana godišnjeg odmora (neki imaju i više dana).
Dođemo do podatka da je prosečan broj radnih dana u godini oko 231-233 dana.
Zašto je sve to bitno? Nažalost ili na sreću, zbog druge kalkulacije!
Onda tih 231 dana pomnožimo sa 1 sat vremena koji smo uzaludno potrošili dnevno, dođemo do 231 sat godišnje uzaludno potrošenog vremena.
Zatim tih 231sat podelimo sa 173 radnih sati (matematički prosečan radni mesec) dođemo do podatka da je to 1,33 radnih meseci.
Znači samo sat vremena dnevno potrošeno na nešto nebitno nam odnosi 1,33 meseca godišnje potrošenog na nebitne stvari.
MALO LI JE.
Onda čvrsto verujem da počev od ovog trenutka treba, kako Vi, tako i ja da sagladamo na šta sve i na koga sve trošimo svoje vreme i da za početak preusmerimo dnevno tih 60 minuta vremena na neke za sve nas bitnije stvari i bitnije ljude.
Ne mora odmah da se radi na učenju nekih novih stvari i sticanju nekih novih znanja i novih veština. Može i da se tih dragocenih 60 minuta dnevno ili 1,33 radna meseca godišnje preusmeri i na preko potreban odmor. Verujem da će nam više prijati.
A zamislite tek 365 dana (365 sati/173 sata=2,1 mesec godišnje) !!!!!
Ja planiram da krenem sa učenjem slepog kucanja jer mi je dosadilo da kucam sa samo dva kažiprsta. Em sam mnogo sporiji u kucanju teksta, em previše grešim.
Ako Vam je ovaj tekst bio nebitan, ja Vam se izvinjavam na uzaludno potrošenih
oko 3 minuta i 50 sekundi.
(www.chatcpt.com kaže da je toliko je potrebno da se pročita ovaj tekst, ako čitate 200 reči u minuti)
