Poslednjih godina sve češće se može čuti kako mladi „više nemaju motivaciju“, „ne znaju šta žele“ ili „odustaju prebrzo“. Ove rečenice ponavljaju se u razgovorima poslodavaca, roditelja, pa čak i nastavnika. Međutim, kada se dublje analizira položaj mladih ljudi koji danas ulaze na tržište rada, postaje jasno da se ne radi o manjku ambicije, već o potpuno novim okolnostima u kojima se karijere grade.
Generacija Z odrasla je u svetu stalnih promena. Dok su prethodne generacije često imale jasnu sliku profesionalnog puta — školovanje, prvi posao, napredovanje — današnji mladi suočavaju se sa drugačijom realnošću. Digitalna ekonomija, ubrzani razvoj tehnologije, promene u načinu rada i globalna konkurencija učinili su da put ka stabilnoj karijeri više nije pravolinijski.
Mladi danas imaju više informacija nego ikada ranije, ali upravo taj višak opcija često stvara pritisak. Izbor zanimanja više nije jednostavna odluka već proces pun dilema. Kako odabrati pravac kada se govori da će mnogi poslovi nestati, a novi tek nastajati? Kako biti siguran da ulaganje u obrazovanje neće biti uzaludno?
Društvene mreže dodatno komplikuju situaciju. Mladi svakodnevno posmatraju idealizovane prikaze uspeha svojih vršnjaka — brze karijere, putovanja, rad na daljinu i finansijsku nezavisnost. Ono što se retko vidi jesu godine pokušaja, grešaka i promena koje stoje iza tih priča. Rezultat je osećaj nesigurnosti i poređenja koji često vodi u pad samopouzdanja.
Stručnjaci za karijerni razvoj danas sve češće ističu da se motivacija ne može posmatrati izolovano. Ona je usko povezana sa osećajem svrhe, podrške i realnog razumevanja tržišta rada. Mladi nisu manje motivisani — oni su oprezniji, svesniji rizika i češće preispituju svoje izbore.
Upravo u toj tački važnu ulogu imaju institucije koje mladima pružaju siguran prostor za razgovor i informisanje. Kroz radionice, individualna savetovanja i edukacije, Job info centar Kraljevo radi na tome da se mladima približi realna slika sveta rada. Umesto da se insistira na brzom donošenju odluka, fokus je na procesu — razumevanju sopstvenih interesovanja, snaga i mogućnosti.
Jedna od ključnih poruka koju stručnjaci prenose mladima jeste da karijera više nije jedna odluka za ceo život. Promena pravca nije neuspeh, već normalan deo profesionalnog razvoja. U savremenom svetu rada očekuje se fleksibilnost, spremnost na učenje i sposobnost prilagođavanja.
Zato se sve više govori o razvoju kompetencija umesto biranju jednog zanimanja. Kritičko razmišljanje, komunikacija, saradnja i digitalne veštine postaju važnije od samog naziva posla. Mladi koji to razumeju lakše pronalaze svoje mesto, čak i kada nisu potpuno sigurni gde tačno žele da budu za deset godina.
U radu sa mladima primećuje se da motivacija raste onda kada dobiju jasne informacije i osećaj da nisu sami u procesu donošenja odluka. Razgovori sa stručnjacima, praktične radionice i susreti sa poslodavcima pomažu da apstraktna ideja „karijere“ postane nešto opipljivo i realno.
Možda je najveća promena upravo u tome što motivacija više ne dolazi spolja — kroz pritisak ili očekivanja — već iz unutrašnjeg razumevanja sopstvenih vrednosti. A to je proces koji zahteva vreme, podršku i prostor za istraživanje.
