Nekada se o zanimanjima učilo gotovo isključivo iz porodičnih razgovora, školskih saveta i iskustava ljudi iz neposrednog okruženja. Danas je ta slika mnogo šira. Mladi do informacija o budućim poslovima dolaze kroz internet, društvene mreže, video sadržaje, onlajn testove, razgovore sa savetnicima, radionice u školama i sve češće kroz savremene tehnologije poput virtuelne realnosti. Upravo zato i način na koji biraju srednju školu, fakultet ili prvi posao više nije isti kao pre deset ili dvadeset godina.

To ne znači da je izbor postao lakši. Naprotiv — veći broj informacija često donosi i veću nesigurnost. Učenici danas znaju za mnogo više zanimanja nego ranije, ali istovremeno teže procenjuju šta zaista odgovara njihovim interesovanjima, sposobnostima i vrednostima. Zato je važno da upoznavanje zanimanja ne bude slučajno, površno ili zasnovano samo na trendovima, već vođeno i promišljeno. U praksi se pokazalo da mladi najlakše razumeju svet rada kada imaju priliku da ga sagledaju iz više uglova. Jedan od tih uglova jeste lično promišljanje — šta volim, u čemu sam dobar, kakvo okruženje mi prija, da li više volim rad sa ljudima, tehnologijom, brojevima, idejama ili praktičnim zadacima. Tu veliku ulogu imaju alati za karijerno savetovanje kao što su WayFi i Identify testovi, koji pomažu mladima da na strukturisan način sagledaju svoja interesovanja i profesionalne sklonosti.

Drugi važan ugao jeste iskustvo. Kada učenik ne samo da čuje za neko zanimanje, već dobije priliku da ga „vidi“, istraži i poveže sa realnim zadacima, tada ono postaje mnogo razumljivije. Zato su radionice, prezentacije škola, razgovori sa poslodavcima i predstavljanje zanimanja kroz digitalne alate izuzetno važni. Posebno u manjim sredinama, gde mladi nemaju  svakodnevni kontakt sa velikim brojem profesija, ovakve aktivnosti otvaraju nove horizonte. Savremene tehnologije značajno su promenile i sam proces profesionalne orijentacije. Danas učenik može za nekoliko minuta da istraži obrazovne profile, pogleda kako izgleda radno mesto, sazna koje su tražene veštine i dobije prve smernice o tome gde bi mogao da se pronađe. Međutim, internet sam po sebi nije dovoljan. Potrebno je da postoji neko ko će pomoći da se te informacije povežu i protumače. Tu dolazi do izražaja značaj škola, pedagoga, psihologa i karijernih savetnika.

Upravo zbog toga karijerno savetovanje danas nije luksuz niti dodatna aktivnost „ako ostane vremena“. Ono je postalo važan deo podrške mladima. U vremenu kada se zanimanja menjaju, a granice između obrazovanja i rada postaju sve fleksibilnije, mladi moraju imati priliku da o svojoj budućnosti razmišljaju informisano, slobodno i bez pritiska. Izbor zanimanja ne počinje onog trenutka kada se popunjava lista želja za upis. On počinje mnogo ranije — kroz pitanja, radoznalost, istraživanje i razgovor. A što su alati i podrška bolji, veće su šanse da će i odluke biti sigurnije.