U svetu u kome se zanimanja menjaju brže nego školski programi, mladi ljudi se danas ne suočavaju samo sa pitanjem „Šta ću biti kad porastem?“, već sa mnogo kompleksnijim dilemama: Kako da izaberem zanimanje koje možda još uvek ni ne postoji?
Prema podacima World Economic Forum, veliki procenat današnjih osnovaca radiće poslove koji trenutno ne postoje na tržištu rada. Paralelno sa tim, izveštaji OECD ukazuju da će automatizacija i veštačka inteligencija značajno promeniti strukturu radnih mesta u narednoj deceniji.
U takvom okruženju, klasičan pristup karijernom izboru – „završi školu, pronađi posao, ostani u istoj profesiji do penzije“ – više nije realan okvir.
Od izbora zanimanja ka razvoju kompetencija
Karijerno vođenje danas više nije samo pomoć pri izboru srednje škole ili fakulteta. Ono postaje proces razvijanja otpornosti, adaptibilnosti i sposobnosti donošenja odluka u neizvesnim okolnostima.
Stručnjaci sve češće govore o konceptu „portfolio karijere“ – ideji da pojedinac tokom života menja uloge, kombinuje znanja iz različitih oblasti i kontinuirano uči. Mladi koji danas biraju IT, ekologiju, digitalni marketing ili kreativne industrije, već sutra mogu raditi u hibridnim zanimanjima koja spajaju tehnologiju, komunikaciju i analitiku.
Zato se fokus pomera sa pitanja „Koje zanimanje da izaberem?“ na pitanje:
„Koje veštine treba da razvijam da bih bio spreman za promene?“
Strah od pogrešne odluke
Jedan od najvećih problema sa kojima se mladi suočavaju jeste strah da će pogrešiti. Društveni pritisak, očekivanja roditelja i nedovoljno informacija često dovode do paralize u odlučivanju.
Karijerno savetovanje tu ima ključnu ulogu – ne da donese odluku umesto mladih, već da ih osnaži da razumeju sopstvene vrednosti, interesovanja i potencijale. Proces profesionalne orijentacije pomaže mladima da sagledaju realne opcije, ali i da shvate da nijedna odluka nije „konačna presuda“.
U savremenom svetu rada, promena karijere više nije znak neuspeha, već sposobnosti prilagođavanja.
Digitalna era i nova pismenost
Pored formalnog obrazovanja, mladi danas moraju razvijati i digitalnu, emocionalnu i preduzetničku pismenost. Veštačka inteligencija, rad na daljinu i globalno tržište rada brišu granice, ali istovremeno povećavaju konkurenciju.
Karijerno vođenje mora da prati ove promene. To znači informisanje o novim industrijama, razumevanje trendova tržišta rada, ali i rad na samopouzdanju i mentalnoj otpornosti mladih.
Uloga lokalne podrške
U vremenu globalnih promena, lokalna podrška postaje važnija nego ikada. Kroz individualna savetovanja, radionice i informativne programe, institucije poput Job info centra Kraljevo imaju priliku da mladima pruže pouzdane informacije i siguran prostor za postavljanje pitanja.
Jer karijera danas nije prava linija – ona je dinamičan put sa više skretanja, uspona i prilagođavanja. A mladi koji nauče kako da upravljaju tim putem, biće spremni ne samo da pronađu posao, već da grade smislen i održiv profesionalni život.
