U trenutku kada učenici završavaju srednju školu, jedno od najčešćih pitanja postaje šta posle škole i kako izabrati pravi karijerni put. Upravo tu karijerno savetovanje u školama dobija ključnu ulogu, jer mladima pomaže da razumeju svoje veštine, interesovanja i mogućnosti na tržištu rada.
Primer saradnje srednje medicinske škole „Hipokrat“ i Job Info centra Novi Sad pokazuje kako karijerno vođenje može izgledati u praksi i zašto je važno da postane deo obrazovnog sistema.
Zašto je važno karijerno vođenje u srednjoj školi?
Završne godine srednje škole predstavljaju period u kojem mladi donose neke od prvih važnih odluka o svojoj budućnosti. Ipak, taj proces često nije jednostavan. Učenici još uvek razvijaju svoj identitet, nisu u potpunosti sigurni u sopstvena interesovanja i sposobnosti, a istovremeno su izloženi različitim uticajima okoline.
Upravo zbog toga škole sve češće prepoznaju značaj sistemske podrške u ovom procesu.
Kako ističe pedagogica škole:
„Uloga škole u domenu karijernog vođenja se ogleda u tome da učenici dobiju informacije o različitim mogućnostima za dalje obrazovanje i buduća zanimanja, ali i podršku da bolje upoznaju sebe i svoja interesovanja, sposobnosti i vrednosti, kako bi lakše odlučili kojim putem žele da idu.
Vođena ovim pristupom, srednja medicinska škola „Hipokrat“ u saradnji sa Job Info centrom Novi Sad organizovala je niz aktivnosti usmerenih na karijerno vođenje učenika.
Kako izgleda karijerno vođenje u praksi?
Saradnja je obuhvatila dva ključna segmenta:
- grupne, interaktivne radionice
- individualna karijerna savetovanja
Radionice su bile osmišljene tako da učenicima približe pojam karijere, ali i da ih podstaknu na razmišljanje o sopstvenim interesovanjima i potencijalima.
Prema rečima pedagogice:
„Učenici su reagovali veoma pozitivno na radionice, naročito zbog njihovog interaktivnog karaktera, što je uticalo na povećano interesovanje i motivaciju za učestvovanje.“
Posebno se izdvojio segment samoprocene, gde su učenici imali priliku da bolje razumeju sopstvene radne stilove i povežu ih sa potencijalnim zanimanjima:
„Mnogi učenici nisu imali potpuno razvijenu predstavu o sopstvenim preferencijama, a pojedini su bili iznenađeni kako se njihov radni stil uklapa sa određenim zanimanjima.“
Zašto su individualna karijerna savetovanja važna?
Iako grupne aktivnosti pružaju važan okvir, pokazalo se da je za veliki broj učenika ključna upravo individualna podrška.
„Radionice, iako korisne i informativne, ne mogu u potpunosti da obuhvate sve specifične dileme i pitanja pojedinaca. Individualni razgovori predstavljaju prostor sigurne atmosfere gde učenik može da postavi pitanja koja se tiču njegove lične situacije.“
Zanimljivo je da su učenici sami inicirali ovaj vid podrške:
„Učenici su nakon radionica sami pokazali interesovanje za individualne razgovore, što jasno pokazuje potrebu za dodatnim pojašnjenjem i podrškom.“
Dodatna vrednost ogleda se i u tome što su razgovori realizovani u okviru škole:
„To je značajno jer povećava dostupnost, ali i doprinosi stvaranju okruženja u kojem karijerno vođenje postaje deo svakodnevne školske rutine.“
Uticaj karijernog vođenja na učenike i školu
Jedan od važnih efekata ovakvog pristupa jeste promena načina na koji učenici doživljavaju planiranje budućnosti.
„Kada učenici imaju priliku da razjasne svoje dileme, smanjuje se anksioznost i nesigurnost u vezi sa odlukama. Škola na taj način šalje poruku da je mesto koje podržava njihov lični i profesionalni razvoj.“
Šta su naredni koraci?
Na osnovu dosadašnjeg rada, naredni koraci podrazumevaju dalji razvoj saradnje i uvođenje dodatnih aktivnosti koje odgovaraju prepoznatim potrebama učenika.
„Nakon individualnih razgovora osmišljavaju se dalji koraci – poput organizovanja predavanja o obrazovnim ustanovama, smerovima i mogućnostima, kao i uključivanja učenika u aktivnosti u lokalnoj zajednici koje su u skladu sa njihovim interesovanjima.“
Ovakav model saradnje ima potencijal da postane deo redovne školske prakse:
„Karijerno savetovanje može postati deo redovne nastave kroz kontinuirane i strukturirane aktivnosti, uz saradnju sa stručnjacima, čime se značajno povećava kvalitet podrške učenicima.“
Autorke teksta: karijerna savetnica Milica Lekić i pedagoškinja Aleksandra Bogdanović.
