Sezona berbe malina u Zapadnoj Srbiji svake godine angažuje na hiljade ljudi. Mladi, studenti i nezaposleni ulaze u privremene poslove u poljoprivredi, ugostiteljstvu ili građevini. Iako takvi poslovi donose priliku za brzu zaradu, veliki broj njih se i dalje obavlja „na crno“ – bez ugovora, bez prijave i bez prava na koja bi radnici trebalo da računaju.
Mladi najčešće bez zaštite
„Rad na crno je tipičan za naš region, posebno u vreme intenzivnih sezonskih poslova. Radnici ostaju bez osiguranja i prava na zdravstvenu zaštitu, dok poslodavci često izbegavaju obaveze
prema državi“, objašnjavaju u Karijernom centru Požega. Najčešće pogođeni su mladi ljudi i studenti, koji zbog nedostatka iskustva i potrebe za brzom zaradom pristaju na nesigurne angažmane. Posledice su ozbiljne: rad bez prijave ne ulazi u radni staž, a u slučaju povrede ili bolesti radnici ostaju bez ikakve zaštite. „Mladi ne gledaju dugoročno – njima je najvažnije da zarade sada i odmah. Ali to ih vodi u začarani krug gde rade nesigurno, a njihove godine rada ostaju nevidljive u sistemu“, ističu karijerni savetnici.
Zakonska rešenja postoje, ali se nedovoljno koriste
Srbija je prethodnih godina uvela sistem elektronske prijave sezonskih radnika u poljoprivredi. Poslodavci mogu da prijave radnike putem digitalne platforme ili preko vaučera, što im olakšava obaveze i smanjuje troškove. Ipak, praksa pokazuje da se ovaj sistem još uvek nedovoljno koristi. Nedostatak informacija, strah od birokratije i slab nadzor doprinose tome da veliki broj radnika i dalje radi neprijavljeno. „Poslodavci ponekad misle da je prijava komplikovana i skupa, a radnici često ni ne znaju da imaju pravo da budu prijavljeni. To dovodi do toga da i jedni i drugi biraju jednostavnije, ali nezakonito rešenje“, navode iz Karijernog centra.
Uloga Karijernog centra Požega
Kako bi se ovaj problem ublažio, Karijerni centar Požega radi na podizanju svesti kod mladih i nezaposlenih. Kroz individualne sesije, korisnici dobijaju informacije o svojim pravima i praktične savete kako da prepoznaju pouzdanog poslodavca. Organizuju se i radionice o radnom zakonodavstvu, bezbednosti na radu i važnosti ugovora, dok se u saradnji sa lokalnim poslodavcima otvaraju prilike za legalno zapošljavanje. „Naš cilj je da mladi shvate da ugovor o radu nije birokratska formalnost, već jedini način da se zaštite njihova prava. Ako žele sigurnu budućnost, moraju da počnu od prvog radnog angažmana“, poručuju iz Centra.
Problem cele zajednice
Rad na crno nije samo pitanje pojedinca. Kada se porezi i doprinosi ne plaćaju, gubi cela zajednica. Manje sredstava odlazi za škole, zdravstvo, puteve i druge javne usluge. „Kada mladi odlaze na posao bez prijave, možda misle da je to samo njihov izbor. Ali posledice se vide na nivou cele države i lokalne zajednice“, dodaju stručnjaci.
Potreban je sistemski odgovor
Iako zakonski okvir postoji, stručnjaci ističu da je potrebna veća kontrola i više kampanja koje bi informisale i poslodavce i radnike. Takođe, važno je razvijati lokalne inicijative koje povezuju obrazovne institucije, karijerne centre i privredu. Karijerni centar Požega najavljuje da će tokom naredne sezone posebnu pažnju posvetiti edukaciji mladih o pravima u sezonskim poslovima i informisanju o dostupnim zakonitim rešenjima. „Naša poruka mladima je jasna – tražite ugovor, tražite prijavu. To je vaša zaštita i vaša budućnost“, zaključuju iz Centra.
