Zamisli posao u kome ti je zadatak da pratiš kako grožđe postaje vino, da otkrivaš njegove mirise, ukuse i skrivene note – i da budeš taj koji odlučuje da li će neka boca završiti na svetskom stolu ili u lokalnoj kafani.

To je posao enologa.

Enolog nije samo „naučnik za vino“.

On je i istraživač, i umetnik, i sudija.

Njegov posao je da zna sve o procesu – od vinograda, fermentacije i hemije, pa sve do završnog ukusa u čaši.

To znači da ćeš, ako postaneš enolog, provoditi vreme u laboratoriji, ali i u vinogradu, vinskim podrumima i na degustacijama.

Zašto je ovo zanimanje posebno?

Zato što kombinuje nauku i strast. Ako voliš prirodu, biologiju, hemiju, a uz to imaš i umetničku crtu i osećaj za estetiku i mirise – ovo zanimanje spaja sve te strane u jedno. I da, često znači i putovanja, sajmove vina, nova poznanstva i istraživanje kultura.

Gde enolozi rade?

U vinarijama, laboratorijama za kontrolu kvaliteta, poljoprivrednim institutima, ali i u kompanijama koje razvijaju potpuno nove ukuse i brendove vina. Srbija sve više ulaže u vinsku industriju, pa je ovo zanimanje i kod nas traženo.

Kako da kreneš?

Najčešće se studira poljoprivreda, smer vinogradarstvo i vinarstvo, ili tehnologija hrane sa fokusom na vino. Ali pravi početak može da bude i volontiranje na berbi grožđa, u nekoj lokalnoj vinariji – da osetiš taj svet na svojoj koži.

Na kraju, enolog je onaj koji zna kako da iz običnog grožđa napravi umetnost.

Ako ti to zvuči kao magija – možda baš ti trebaš da postaneš sledeći čuvar tajni vina.