U razgovorima sa mladima često čujem iste rečenice: „Nemam još dovoljno iskustva“, „Nemam šta da stavim na LinkedIn“ ili „Napraviću profil kada budem ozbiljno tražio/la posao“.

Razumem zašto tako razmišljaju. Kada pogledaš profile ljudi koji imaju deset ili petnaest godina iskustva, lako je da pomisliš da ti još nije mesto tamo. Međutim, LinkedIn ne treba da otvoriš tek kada izgradiš karijeru. On može da ti pomogne upravo dok je gradiš.

Za početak, LinkedIn nije samo digitalni CV, niti je rezervisan za direktore, menadžere i ljude koji već imaju izgrađeno profesionalno ime. To je mesto na kojem možeš da predstaviš ono što trenutno znaš, ali i ono što tek želiš da naučiš. Možeš da pokažeš svoja interesovanja, projekte, obuke, volontiranja, vrednosti i pravac u kojem želiš da se razvijaš.

Ne moraš već sada da znaš gde ćeš raditi za pet godina. Dovoljno je da znaš šta te trenutno zanima i da napraviš prvi korak.

Četiri razloga zbog kojih LinkedIn može biti važan baš za tebe

1. Poslodavci i organizacije mogu lakše da te pronađu

Dobro uređen profil povećava mogućnost da te primete poslodavci, regruteri, organizacije i potencijalni saradnici.

To ne znači da ćeš odmah po otvaranju profila dobiti ponudu za posao. LinkedIn tako ne funkcioniše. Ali kada se prijaviš za praksu, volontiranje ili posao, velika je verovatnoća da će neko pogledati tvoj profil. Tada je važno da tamo pronađe jasne i tačne informacije o tebi.

Ako još nemaš formalno radno iskustvo, predstavi:

• školu ili fakultet koji pohađaš,
• kurseve i obuke koje si završio/la,
• volontiranje,
• studentske i školske projekte,
• prakse i honorarne angažmane,
• alate i programe koje koristiš,
• strane jezike,
• oblasti u kojima želiš da se razvijaš.

Nemoj samo da navedeš gde si bio/la. Napiši i šta si tamo radio/la. Na primer, umesto „Volonter na događaju“, napiši da si komunicirao/la sa učesnicima, pomagao/la u organizaciji, vodio/la evidenciju prijavljenih ili učestvovao/la u promociji događaja. Tako tvoje iskustvo dobija smisao.

2. Profesionalna mreža gradi se pre nego što ti zatreba

Jedna od najčešćih grešaka jeste da se setimo kontakata tek kada nam je hitno potrebna praksa ili posao. Mnogo je prirodnije da mrežu gradiš postepeno. Za početak, poveži se sa ljudima koje već poznaješ: kolega sa fakulteta, profesora, predavača sa obuka, mentora, ljudi sa kojima si volontirao/la i organizacija u čijim si aktivnostima učestvovao/la. Zatim možeš da pratiš kompanije i stručnjake iz oblasti koje te zanimaju. Jedan kontakt možda danas neće doneti konkretnu priliku. Ipak, kasnije može da ti prosledi oglas, preporuči obuku, upozna te sa nekim ili ti odgovori na pitanje o profesiji koja te zanima. Povezivanje ne znači da od ljudi odmah nešto tražiš. Ono počinje interesovanjem, praćenjem njihovog rada i normalnom profesionalnom komunikacijom.

3. LinkedIn može da ti pomogne da upoznaš svet rada

Ako još nisi siguran/na čime želiš da se baviš, LinkedIn može da bude dobar prostor za istraživanje. Prati ljude koji rade poslove koji te zanimaju. Pogledaj kako su započeli karijeru, koje su obuke završili, koje veštine navode i o kojim temama pišu. Prati kompanije u kojima bi jednog dana želeo/la da radiš i obrati pažnju na to kakve pozicije oglašavaju i šta očekuju od kandidata. Na taj način možeš da dobiješ konkretniju sliku o određenoj profesiji. Možda ćeš shvatiti da ti nedostaje određena veština, ali i da već imaš više korisnog iskustva nego što si mislio/la. LinkedIn može da ti pomogne da pronađeš oglase za praksu i posao, ali njegova vrednost nije samo u oglasima. Tu možeš da pratiš promene na tržištu rada i bolje razumeš koje mogućnosti postoje.

4. Pomaže ti da prepoznaš šta želiš da drugi znaju o tebi

Dok uređuješ profil, moraćeš da odgovoriš na pitanja koja nisu uvek jednostavna: Šta znam da radim? Šta me zanima? Koje su moje snage? Po čemu bih želeo/la da me ljudi zapamte?

Tu dolazimo do ličnog brenda.

Lični brend nije glumljenje stručnjaka niti stvaranje savršene slike o sebi. Ne moraš da budeš najglasnija osoba na mreži, da svakodnevno objavljuješ niti da se predstavljaš kao neko ko već sve zna. Lični brend je utisak koji postepeno gradiš svojim radom, komunikacijom, odnosom prema ljudima i temama koje biraš da podržiš ili podeliš.

Upravo o tome govori Dejan Pataki u knjizi „Brend: TI“. Pre ove knjige, zajedno sa Nemanjom Živkovićem, napisao je „S LinkedInom na ti“, posvećenu konkretnom korišćenju LinkedIna. U novoj knjizi fokus pomera sa same platforme na osobu koja stoji iza profila: njene vrednosti, znanje, iskustvo, stil komunikacije i reputaciju.

Meni je posebno važna poruka da lični brend ne počinje objavljivanjem sadržaja, već upoznavanjem sebe. Ako ne znaš šta želiš da predstaviš, teško je da napraviš profil koji zaista liči na tebe.

Šta možeš da uradiš već danas?

Uredi osnovne informacije

Dodaj jasnu fotografiju na kojoj se vidi tvoje lice. Ne moraš da organizuješ profesionalno fotografisanje, ali izbegavaj grupne fotografije, jake filtere i slike na kojima ljudi ne mogu lako da prepoznaju ko si.

Proveri da li su pravilno napisani tvoje ime i prezime, mesto, obrazovanje i kontakt-podaci koje želiš da podeliš.

Naslov profila ne mora da bude samo „student“ ili „nezaposlen/a“. Iskoristi taj prostor da kažeš šta studiraš i šta te zanima. Na primer:

• Studentkinja psihologije zainteresovana za ljudske resurse i mentalno zdravlje
• Mladi grafički dizajner usmeren na vizuelni identitet i društvene mreže
• Student informacionih tehnologija zainteresovan za razvoj veb-aplikacija

Ne moraš da zvučiš „veliko“. Važnije je da zvučiš jasno i iskreno.

Napiši nekoliko rečenica o sebi

U odeljku „About“ napiši ko si, šta trenutno radiš, koje oblasti te zanimaju i kakve prilike tražiš.

Možeš da se osloniš na ovu jednostavnu strukturu:

„Trenutno studiram ____. Posebno me zanimaju ____. Kroz volontiranje/projekte/obuke imao/la sam priliku da razvijam ____. Voleo/la bih da steknem više iskustva u oblasti ____.“

To je sasvim dovoljno za početak. Izbegavaj rečenice poput „ambiciozna, vredna i komunikativna osoba“ ako ih ne prati konkretan primer. Umesto da samo napišeš da si odgovoran/na, pokaži kroz opis aktivnosti za šta si bio/la zadužen/a.

Ne potcenjuj neformalno iskustvo

Kroz iskustvo često čujem kako ljudi kažu da nemaju iskustva, a onda tokom razgovora saznam da su organizovali školski događaj, vodili društvene mreže studentske organizacije, volontirali na festivalu, pomagali u porodičnom poslu ili samostalno učili neki program.

Sve su to iskustva. Potrebno je samo da ih pravilno predstaviš.

Poslodavcu nije važan samo naziv pozicije. Važno mu je da razume šta si radio/la, šta si naučio/la i koje veštine možeš da preneseš u novo radno okruženje.

Počni da se povezuješ, ali smisleno

Ne moraš odmah da pošalješ stotine zahteva. Poveži se sa ljudima koje poznaješ i sa onima čiji rad zaista želiš da pratiš.

Ako se povezuješ sa osobom koju ne poznaješ, dodaj kratku poruku:

„Zdravo, pratim Vaš rad u oblasti ljudskih resursa i posebno su mi korisne objave o selekciji kandidata. Studentkinja sam psihologije i volela bih da ostanemo povezani.“

Kratko, pristojno i sa jasnim razlogom.

Budi aktivan/na bez pritiska da stalno nešto objavljuješ

Za početak je dovoljno da pratiš relevantne ljude i kompanije, pročitaš objave i povremeno ostaviš smislen komentar.

Kasnije možeš da podeliš:

• šta si naučio/la na radionici ili obuci,
• projekat na kojem si radio/la,
• iskustvo sa volontiranja ili prakse,
• stručni tekst koji ti je bio koristan,
• pitanje ili razmišljanje o oblasti koja te zanima.

Ako koristiš veštačku inteligenciju da ti pomogne u pisanju, obavezno pročitaj i prilagodi tekst. Izbaci rečenice koje ti nikada ne bi izgovorio/la. Dodaj svoj primer, mišljenje ili iskustvo. Ljudi treba da upoznaju tebe, a ne savršeno složen generički tekst.

Na šta posebno treba da obratiš pažnju?

Pre nego što objaviš ili sačuvaš izmene, proveri pravopis, nazive škola i organizacija, datume i kontakt-podatke. Nemoj da navodiš veštine koje nemaš i ne preuveličavaj nivo poznavanja jezika ili programa.

Obrati pažnju i na način komunikacije. Ne moraš da se slažeš sa svakom objavom, ali način na koji komentarišeš takođe postaje deo tvoje profesionalne slike.

I najvažnije, ne poredi svoj početak sa profilom osobe koja već deset godina radi u svojoj oblasti. Tvoj profil ne treba da izgleda kao njen. Treba jasno da pokaže gde se ti trenutno nalaziš i u kom pravcu želiš da ideš.

Ne moraš da imaš veliki CV da bi počeo/la

LinkedIn profil nikada nije potpuno završen. Menjaće se zajedno sa tobom, tvojim interesovanjima, iskustvima i karijernim odlukama.

Zato nemoj da čekaš da prikupiš „dovoljno“ iskustva. Za početak uradi tri stvari: dodaj odgovarajuću fotografiju, napiši nekoliko iskrenih rečenica o sebi i poveži se sa pet ljudi iz oblasti koja te zanima.

Tvoja karijera možda tek počinje, ali tvoja priča već postoji. Ne moraš da je ulepšavaš niti izmišljaš. Potrebno je da je najpre prepoznaš, a zatim naučiš da je predstaviš jasno i autentično.

Ako nisi siguran/na kako da predstaviš svoja iskustva, odrediš profesionalni pravac ili urediš LinkedIn profil, podršku možeš dobiti kroz karijerno savetovanje u Job Info Centru Novi Sad. Zajedno možemo da pronađemo ono što već imaš i pretvorimo ga u profil koji zaista govori o tebi.