Teorijsko znanje o zanimanjima često nije dovoljno da bi mladi doneli odluku. Opisi poslova,liste predmeta i opšti saveti retko kada mogu da dočaraju kako neko zanimanje zaista izgleda.
Sa druge strane, iskustvo – čak i kratko – ima potpuno drugačiji efekat. Kada učenik vidi radno okruženje, razgovara sa nekim ko se bavi određenim poslom ili „isproba“ zanimanje kroz simulaciju, slika postaje konkretnija. Upravo zato su savremeni pristupi karijernom vođenju sve više usmereni na iskustvene metode. Bilo da je reč o radionicama, posetama, ili korišćenju tehnologije poput virtuelne stvarnosti, cilj je isti – približiti zanimanja na način koji je razumljiv i realan.
Ovakav pristup ne daje gotove odgovore, ali pomaže da se pogrešne pretpostavke razbiju, a realna interesovanja prepoznaju. Mladi tada ne biraju na osnovu predstave, već na osnovu doživljaja.
Iskustvo ne garantuje savršen izbor, ali značajno smanjuje verovatnoću pogrešnog.
