Zašto nekima knjiga najbolje „ulazi u glavu“ u ponoć, a drugima u sedam ujutru?

Dok se približavaju kontrolni zadaci, prijemni ispiti ili važni ispiti na fakultetu, jedno pitanje često izaziva rasprave među učenicima i studentima: da li je bolje učiti noću ili tokom dana?

Neki tvrde da tek nakon ponoći mogu da se koncentrišu i usvoje gradivo, dok drugi smatraju da je rano jutro idealno vreme za učenje. Iako se često veruje da postoji univerzalno pravilo, nauka pokazuje da odgovor nije tako jednostavan.

Način na koji funkcionišemo tokom dana povezan je sa našim biološkim ritmom, odnosno unutrašnjim satom organizma. Upravo zbog toga ljudi nisu jednako produktivni u isto vreme. Dok su takozvane „noćne ptice“ najaktivnije u večernjim satima, „ranoranioci“ najveću koncentraciju i energiju imaju tokom jutra.

Istraživanja pokazuju da je kvalitet sna jedan od najvažnijih faktora za uspešno učenje i pamćenje. Tokom sna mozak obrađuje informacije prikupljene tokom dana i pretvara ih u dugoročna sećanja. Zato stručnjaci naglašavaju da nije presudno da li učimo ujutru ili uveče, već da nakon učenja organizmu omogućimo dovoljno kvalitetnog odmora.

Prednost dnevnog učenja ogleda se u većoj usklađenosti sa prirodnim ritmom većine ljudi. Tokom dana lakše održavamo pažnju, imamo više energije i manje smo skloni umoru. Takođe, školske i fakultetske obaveze uglavnom se odvijaju u dnevnim satima, pa je organizacija vremena jednostavnija.

Sa druge strane, noćno učenje mnogima pruža osećaj mira i manje ometanja. Kada se smanje spoljašnji podsticaji poput telefonskih poziva, poruka ili svakodnevne buke, pojedini učenici uspevaju da ostvare visok nivo koncentracije. Međutim, problem nastaje kada učenje kasno u noć dovodi do nedostatka sna i iscrpljenosti narednog dana.

Posebno je zanimljivo da uspeh u učenju ne zavisi samo od vremena kada učimo, već i od načina na koji učimo. Kraće, fokusirane sesije sa redovnim pauzama često daju bolje rezultate od višesatnog „kampanjskog“ učenja, bez obzira na doba dana.

Psiholozi ističu da je važno da mladi upoznaju sopstvene navike i prepoznaju periode kada su najproduktivniji. Nekome će najteže zadatke biti lakše da rešava ujutru, dok će drugi kreativne aktivnosti i pisanje obavljati uspešnije u večernjim satima.

U svetu koji često promoviše ideju da svi moramo funkcionisati na isti način, možda je najvažnije razumeti da ne postoji jedinstvena formula za uspešno učenje. Ono što odgovara jednom učeniku ne mora nužno odgovarati drugom.

Bilo da pripadate noćnim pticama ili ranoraniocima, ključ uspeha nije u satu na zidu, već u dobroj organizaciji, kvalitetnom odmoru i doslednosti. Na kraju, najefikasnije vreme za učenje je ono u kojem vaš mozak daje najbolje rezultate.