Kada mladi biraju svoju budućnost, retko ko ima veći uticaj od porodice. Roditelji žele najbolje za svoju decu, ali granica između podrške i pritiska često je tanka i nejasna.
Mnogi roditelji vode se sopstvenim iskustvima – sigurnim zanimanjima, stabilnim poslovima i tradicionalnim karijernim putevima. Međutim, tržište rada danas izgleda potpuno drugačije nego pre samo dvadeset godina. Poslovi nestaju, nastaju nova zanimanja, a fleksibilne karijere postaju pravilo.
U takvom okruženju, roditeljska briga može nenamerno prerasti u ograničavanje. Fraze poput „od toga nema hleba“ ili „izaberi siguran posao“ i dalje su česte, iako realnost pokazuje da sigurnost više nije vezana za profesiju, već za sposobnost prilagođavanja.
Sa druge strane, roditelji mogu biti ključni saveznici. Kada postavljaju pitanja umesto da daju gotove odgovore, kada slušaju umesto da usmeravaju, oni pomažu mladima da razviju samostalnost i samopouzdanje.
Karijerni savetnici sve češće uključuju roditelje u proces profesionalne orijentacije upravo zato što njihov pristup može značajno uticati na konačne odluke mladih. Cilj nije da roditelj odluči umesto deteta, već da razume kako izgleda savremeno tržište rada i kako da pruži podršku bez nametanja.
Jer u svetu gde mladi mogu promeniti nekoliko profesija tokom života, najvažnije pitanje više nije „Šta ćeš biti?“, već „Kako ćeš učiti i prilagođavati se kroz život?“
