Često mislimo da je za promenu posla, pokretanje biznisa ili upisivanje kursa potrebna „dozvola“ okoline.
Čekamo taj klimoglav od roditelja, prijatelja ili partnera kao potvrdu da smo na pravom putu.
Ali, šta ako taj klimoglav nikada ne stigne?

Istorija ne pamti „odobravanja“, već istrajnost

Ako pogledamo unazad, najveći civilizacijski iskoraci desili su se uprkos kolektivnom nerazumevanju.

• Nikola Tesla je sanjao o naizmeničnoj struji dok su ga autoriteti tog vremena ubeđivali da je to opasno i neizvodljivo.

• Braća Rajt su ismevani zbog ideje da metalna mašina može da leti.

• Ignac Semelvajs, lekar koji je prvi tvrdio da hirurzi moraju prati ruke da bi spasili živote, završio je u azilu jer mu kolege nisu verovale.

Da su oni čekali da se njihova okolina „usaglasi“ sa njihovom vizijom, mi danas ne bismo imali električnu energiju, avijaciju, niti moderne standarde medicine. Oni su razumeli jednu stvar: Oni koji ne vide tvoj cilj, ne mogu razumeti tvoj trud.

Zašto nas najbliži sputavaju?

U 90% slučajeva to nije iz zle namere. Ljudi nas sputavaju iz sopstvenog straha, projekcije svojih neuspeha ili proste želje da nas zaštite od rizika. Oni gledaju tvoju ideju iz svoje zone komfora, dok ti na nju gledaš sa mesta gde tvoja energija i ambicija tek treba da procvetaju. Ne možete imati istu sliku u glavi jer ne stojite na istoj startnoj poziciji.

„Uzdaj se u se i u svoje kljuse“

Ova stara narodna poslovica nije poziv na izolaciju, već na samopouzdanje. Ona nas podseća da je tvoja karijera tvoj „alat“ (tvoje kljuse) i da niko drugi ne može njime upravljati bolje od tebe.

Kada osetiš da te okolina koči, seti se da ti ne treba konsenzus da bi počeo. Treba ti plan, radna etika i vera u proces koji samo ti vidiš.

Zaključak: Podrška je divna kada je imaš, ali ona nije gorivo bez kojeg tvoj motor ne može da radi.
Ako čekaš da svi oko tebe „shvate“ tvoj put, ostaćeš na startnoj liniji. Kreni, a okolina će tvoju viziju razumeti tek kada postane rezultat.