„Šta želiš da budeš kad porasteš?“ pitanje je koje nas prati još od detinjstva. Kasnije ono postaje ozbiljnije: Koju srednju školu da upišem? Koji fakultet? Da li je ovo zanimanje za mene? Da li da promenim smer? Gde da tražim prvi posao?

Odgovori nisu uvek jednostavni. I ne moraju da budu.

Jedna od najvećih zabluda o izboru karijere jeste da u jednom trenutku treba da „pogodimo“ pravo zanimanje i zatim samo sledimo taj put. Dobra karijerna odluka, međutim, mnogo manje liči na pogađanje, a mnogo više na istraživanje.

Pre nego što odlučiš – proveri.

Zanimanje koje zamišljamo i posao koji zaista postoji

Neko zanimanje može nam zvučati privlačno zbog naziva, slike koju imamo o njemu ili iskustava drugih ljudi. Ali tek kada počnemo da ga istražujemo, saznajemo kako ono zaista izgleda.

Kako izgleda jedan radni dan? Koji se zadaci najčešće obavljaju? Da li se radi samostalno ili u timu? Koliko ima komunikacije sa ljudima? Koje veštine poslodavci traže? Kakvo je radno vreme? Postoje li mogućnosti napredovanja?

Zato je jedan od korisnih koraka jednostavan: otvorite nekoliko oglasa za posao za zanimanje koje vas interesuje.

Ne morate još da se prijavite.

Posmatrajte ih kao izvor informacija. Zapišite koje se veštine ponavljaju, koje kvalifikacije poslodavci očekuju i šta biste od toga već mogli da ponudite.

Odjednom više ne razmišljate o zamišljenom zanimanju, već o njegovoj realnoj slici.

Razgovaraj sa nekim ko taj posao već radi

Internet može da pruži mnogo informacija, ali jedan razgovor ponekad otkrije ono što ne piše ni u jednom opisu zanimanja.

Ako poznajete nekoga ko radi posao koji vas zanima, pitajte ga:

Kako zaista izgleda tvoj radni dan?

Šta najviše voliš u svom poslu? Šta je najteže? Koje veštine najviše koristiš? Šta bi voleo/la da si znao/la pre nego što si počeo/la?

To nije razgovor u kojem treba nekoga pitati: „Da li misliš da je ovaj posao za mene?“

Ta odluka ipak ostaje vaša.

Cilj je da prikupite informacije koje će vam pomoći da je donesete.

Testiraj ideju u malom

Ne morate odmah upisati novu školu, promeniti fakultet ili prihvatiti posao da biste proverili da li vam određena oblast odgovara.

Ponekad je dovoljno napraviti mali eksperiment.

Kratka obuka, radionica, praksa, volontiranje, poseta kompaniji ili razgovor sa zaposlenima mogu vam pružiti prvo iskustvo određene oblasti.

Možda ćete pomisliti: „Da, ovo želim još bolje da upoznam.“

A možda ćete shvatiti: „Zamišljao/la sam ovo potpuno drugačije.“

Oba odgovora su korisna.

Saznanje da nešto nije za vas nije neuspeh. Naprotiv, dobili ste važnu informaciju pre nego što ste doneli mnogo veću odluku.

Ali pre istraživanja zanimanja, istraži sebe

Možemo detaljno poznavati tržište rada, a ipak ne znati koji pravac nama odgovara.

Zato karijerno istraživanje ima dve strane.

Jedna je pitanje: „Koje mogućnosti postoje?“

Druga je: „Ko sam ja u odnosu na te mogućnosti?“

Šta me interesuje? U čemu sam dobar/dobra? Koje sposobnosti posedujem? Šta mi je važno? Da li više volim praktične zadatke, rad sa informacijama ili komunikaciju sa ljudima? Kako reagujem kada treba brzo da učim nešto novo?

Tu različiti alati za karijerno vođenje mogu biti veoma korisni.

Basic Check – kada želiš jasniju sliku svojih sposobnosti

U Job Info Centru Kraljevo mladima je dostupno i Basic Check testiranje, koje može pomoći u sagledavanju sopstvenih sposobnosti i potencijala važnih za obrazovanje i svet rada.

Rezultat testa ne govori: „Ovo je zanimanje koje moraš da izabereš.“

I upravo je to važno.

Testiranje nije presuda niti čarobna formula koja će umesto vas odlučiti šta ćete raditi. Ono pruža dodatne informacije koje zajedno sa interesovanjima, iskustvom, obrazovanjem i razgovorom sa karijernim savetnikom mogu pomoći da bolje razumete svoje mogućnosti.

Rezultat zato treba posmatrati kao polaznu tačku za razgovor i istraživanje, a ne kao etiketu.

WayFi kviz – istraživanje može početi i pitanjima

Još jedan alat koji se može koristiti u procesu istraživanja karijere jeste WayFi kviz.

Kroz pitanja koja podstiču razmišljanje o sebi i različitim profesionalnim pravcima, ovakav alat može biti dobar prvi korak za nekoga ko kaže:

„Nemam pojma šta me zanima.“

Ili:

„Imam nekoliko ideja, ali ne znam koja mi najviše odgovara.“

Kviz sam po sebi ne treba da donese odluku umesto vas. Njegova vrednost je u tome što može da otvori nova pitanja, ukaže na mogućnosti o kojima ranije niste razmišljali i podstakne dalje istraživanje.

A upravo je to suština dobrog karijernog vođenja.

Od „šta da izaberem?“ do „kako da proverim?“

Kada se suočimo sa velikom karijernom odlukom, često želimo jedan siguran odgovor.

Ali možda je korisnije da promenimo pitanje.

Umesto:

„Kako da budem siguran/na da sam izabrao/la pravo?“

pitajte:

„Šta mogu da uradim da ovu opciju bolje proverim?“

Razgovaraj sa ljudima koji rade taj posao.
Pogledaj oglase za zapošljavanje.
Istraži potrebne veštine.
Uradi testiranje.
Isprobaj WayFi kviz.
Pohađaj radionicu ili kurs.
Pronađi praksu ili volontiranje.
Razgovaraj sa karijernim savetnikom.

Svaki korak dodaje još jedan deo slagalice.

Ne moraš imati sve odgovore da bi napravio dobar sledeći korak

Karijerno vođenje i savetovanje ne znači da će vam neko reći: „Ti treba da budeš to i to.“

Njegov cilj je drugačiji – da vam pomogne da bolje upoznate sebe, dođete do kvalitetnih informacija, istražite mogućnosti i donesete odluku koja ima smisla za vas.

U Job Info Centru Kraljevo mladi mogu dobiti podršku kroz individualno i grupno karijerno vođenje i savetovanje, različite alate za procenu i istraživanje, uključujući Basic Check i WayFi kviz, kao i razgovor sa karijernim savetnikom.

Jer karijerna odluka ne mora da bude pogađanje.

Istraži. Isprobaj. Proveri. Razgovaraj. Pa odluči.

A ako se kasnije pojave nove informacije i novi pravci? I to je deo karijere.