Odabir fakulteta za mene nikada nije bio jednostavan. Privlačile su me različite oblasti i u svakoj sam uspevala da pronađem nešto što mi je blisko, ali nigde nisam osećala potpunu sigurnost. Umesto jasnog odgovora, imala sam sve više pitanja, a donošenje odluke postajalo je izvor pritiska i umora.

Nakon završene srednje škole napravila sam pauzu od godinu dana, verujući da će mi vreme pomoći da bolje razumem šta želim. Potom sam upisala fakultet, ali su sa početkom predavanja, ispita, seminarskih radova i ozbiljnijih obaveza moje sumnje postale još izraženije. Shvatila sam da sam izabrala nešto u čemu se ne pronalazim i da taj put ne odgovara mojim interesovanjima, očekivanjima i načinu na koji zamišljam svoju budućnost. Bilo mi je teško da priznam sebi da sam možda pogrešila. Stalno preispitivanje bilo je iscrpljujuće, a u glavi je vladao još veći haos. Pokušavala sam da pronađem odgovor sama i dugo sam negirala da mi je potrebna pomoć. Ipak, u jednom trenutku postalo mi je jasno da više ne moram sve da rešavam sama.

Pošto volontiram u OPENS-u, saznala sam za mogućnost karijernog savetovanja. U početku sam bila veoma nepoverljiva. Nisam bila sigurna koliko nekoliko razgovora može da mi pomogne u vezi sa pitanjem koje me je toliko dugo mučilo. Ipak, odlučila sam da pokušam. U tom trenutku činilo mi se da je to poslednja opcija koju još nisam isprobala, a ispostavilo se da je upravo taj korak bio veoma važan za mene.

Imala sam zakazane susrete sa karijernom savetnicom Brankom Kunović. Tokom svega tri do četiri viđenja uspele smo da unesemo više reda u ono što mi je do tada delovalo potpuno nejasno. Kroz razgovore, pitanja i zajednički rad počela sam jasnije da sagledavam svoja interesovanja, talente, očekivanja i vrednosti. Nisam dobila gotov odgovor niti je neko doneo odluku umesto mene. Dobila sam prostor u kojem sam mogla da istražujem sebe, proveravam svoje ideje i postepeno dolazim do odluke koja zaista ima smisla za mene. Posebno mi je značio psihološki senzibilisan pristup celom procesu. Pitanje izbora fakulteta nije bilo posmatrano samo kao odluka o obrazovanju, već i kao nešto što je povezano sa mojim strahovima, nesigurnostima i načinom na koji doživljavam sebe. Razgovarale smo i o stvarima koje su me kočile: o sumnji u sopstvene sposobnosti, strahu da ponovo ne pogrešim i teškoći da verujem svojoj proceni.

Kroz ovaj proces naučila sam da prepoznam razliku između onoga što zaista želim i onoga što mislim da bi trebalo da izaberem. Bolje sam upoznala svoje snage i počela realnije da sagledavam ono u čemu mogu da budem dobra. Dobila sam veću sigurnost u sebe, ali i potvrdu da promena odluke ne znači neuspeh. Ponekad je upravo spremnost da zastanemo, priznamo sebi da nešto nije za nas i izaberemo drugačije znak zrelosti i odgovornosti prema sopstvenom životu.

Branka je u nekim trenucima verovala u mene više nego što sam ja verovala u sebe. Ta podrška mi je bila posebno važna dok još nisam mogla jasno da vidim svoje mogućnosti. Njeno poverenje nije značilo da je preuzela odgovornost za moju odluku, već da mi je pomogla da postepeno izgradim poverenje u samu sebe. Najvažniji ishod našeg rada jeste to što sam uspela da donesem odluku iza koje mogu da stanem. Upisala sam fakultet do kojeg smo došle kroz zajednički proces istraživanja i sagledavanja mojih želja, sposobnosti i očekivanja. Ovoga puta odluka nije nastala iz pritiska, zbunjenosti ili straha da moram što pre nešto da izaberem. Nastala je iz boljeg razumevanja sebe.

Danas sa nestrpljenjem čekam oktobar i početak nove školske godine. Preda mnom je novo iskustvo i sigurno će biti izazova, ali sada u taj period ulazim sa mnogo više motivacije, mira i poverenja u svoj izbor.

Karijerno savetovanje mi nije samo pomoglo da odaberem fakultet. Pomoglo mi je da jasnije vidim sebe, da razumem šta me je kočilo i da odluku donesem s više sigurnosti. Naučila sam i da traženje podrške nije znak slabosti, već način da sebi pružimo priliku da donesemo promišljeniju i autentičniju odluku.

Nekada nam nije potreban neko ko će nam reći kojim putem da krenemo. Potrebna nam je osoba koja će postaviti prava pitanja, pomoći nam da čujemo sebe i ostati uz nas dok ne prepoznamo put koji je već bio u nama.