Mladi koji se ne nalaze u sistemu obrazovanja, zapošljavanja ili obuka često ostaju izvan vidokruga institucija i formalnih oblika podrške. Ova grupa mladih, u stručnom i javnom diskursu poznata kao NEET, obuhvata vrlo različite životne situacije, od prekida školovanja i neuspelih pokušaja zapošljavanja, do porodičnih, zdravstvenih i socijalnih okolnosti koje utiču na njihovu poziciju i mogućnosti. Iako razlozi mogu biti različiti, zajednički imenilac je povećan rizik od dugotrajne isključenosti i gubitka poverenja u sistem.
Upravo zbog složenosti položaja ovih mladih, pružanje kvalitetne podrške u ostvarivanju karijere zahteva osnažene profesionalce, razumevanje konteksta u kojem mladi žive i pristupe koji prevazilaze jednokratne intervencije. Sa tim ciljem, realizovana je obuka za jačanje kapaciteta za rad sa mladima koji nisu uključeni u obrazovanje, zapošljavanje ili obuke, sa fokusom na unapređenje karijernog vođenja i savetovanja.
Tokom obuke, učesnici su se bavili razumevanjem pojma NEET izvan statističkih kategorija. Poseban akcenat stavljen je na individualne priče mladih i razloge zbog kojih dolazi do ispadanja iz sistema, kao i na prepoznavanje ranih znakova povlačenja, pasivnosti i gubitka motivacije. Kroz diskusije i razmenu iskustava, potvrđeno je da ne postoji univerzalni model podrške, već da je individualizovan pristup ključan za izgradnju poverenja i dugoročnu saradnju sa mladima.
Značajan deo obuke bio je posvećen razvoju praktičnih veština karijernog vođenja i savetovanja prilagođenih potrebama ove grupe. Učesnici su radili na unapređenju komunikacije, aktivnog slušanja i zajedničkog definisanja realnih i dostižnih ciljeva, uz uvažavanje tempa i kapaciteta svakog pojedinca. Posebno je naglašena važnost malih koraka i postepenog vraćanja osećaja samopouzdanja i kontrole nad sopstvenim karijernim putem.
Obuka je obuhvatila i temu saradnje između različitih sektora i institucija. Rad sa mladima koji nisu u obrazovanju, zapošljavanju ili obukama zahteva povezanost organizacija civilnog društva, obrazovnih ustanova, Nacionalne službe za zapožljavanje i drugih lokalnih aktera, kako bi podrška bila dostupna. Učesnici su razmatrali načine upućivanja mladih na dodatne usluge i programe, kao i važnost jasne komunikacije između svih uključenih strana.
Razmena iskustava iz prakse omogućila je učesnicima da prepoznaju zajedničke izazove, ali i primere dobrih rešenja koji se mogu prilagoditi lokalnom kontekstu. Ovakav pristup doprineo je jačanju profesionalne mreže i boljem razumevanju uloge svakog aktera u procesu podrške mladima.
Unapređenje profesionalne podrške mladima koji nisu u obrazovanju, zapošljavanju ili obukama predstavlja važan korak ka stvaranju inkluzivnijih i dostupnijih karijernih usluga. Kroz jačanje kapaciteta stručnjaka, povećavaju se i šanse mladih da prepoznaju svoje potencijale, donesu informisane odluke i postepeno pronađu svoje mesto u svetu rada i zajednici.
