Kako da razlikuješ sliku o zanimanju od stvarnog posla koji bi mogao da ti odgovara

Kada razmišljamo o budućem zanimanju, često prvo zamislimo njegovu „najlepšu“ stranu. Ako neko voli računare, možda zamišlja da će ceo dan raditi na zanimljivim projektima. Ako voli rad sa ljudima, vidi sebe u dinamičnom okruženju, punom razgovora i novih poznanstava. Ako ga privlači kreativan rad, zamišlja slobodu, ideje i zanimljive zadatke.

Ali svako zanimanje ima i onu drugu stranu – deo koji se manje vidi na društvenim mrežama, u filmovima ili u kratkom opisu zanimanja.

I upravo tu često počinje pravo karijerno istraživanje.

Naziv zanimanja nije isto što i svakodnevni posao

„Programer“, „dizajner“, „nastavnik“, „menadžer“, „medicinski radnik“ ili „marketing stručnjak“ zvuče kao jasna zanimanja. Međutim, iza svakog od tih naziva postoji veliki broj različitih poslova, radnih okruženja i svakodnevnih zadataka.

Dvoje ljudi sa istim zanimanjem mogu imati potpuno različit radni dan.

Jedan programer može provoditi većinu vremena rešavajući tehničke probleme, dok drugi mnogo komunicira sa klijentima i učestvuje u planiranju projekata. Jedan dizajner može raditi samostalno na kreativnim zadacima, dok drugi svakodnevno sarađuje sa timom i prilagođava ideje zahtevima klijenata.

Zato nije dovoljno pitati: „Da li me zanima ovo zanimanje?“

Mnogo korisnije pitanje je:

„Da li mi odgovara način na koji se ovaj posao zaista radi?“

Posao koji izgleda zanimljivo možda ima delove koji ti ne odgovaraju

Možda ti se dopada ideja da radiš određeni posao, ali ti ne odgovara tempo rada. Možda voliš kreativnost, ali ne voliš česte izmene i rad prema zahtevima drugih. Možda voliš tehnologiju, ali ne uživaš u dugom rešavanju jednog problema. Možda voliš rad sa ljudima, ali ti ne prija da veliki deo dana provodiš u komunikaciji.

To ne znači da je nešto „pogrešan izbor“.

Naprotiv – upravo ovakva saznanja mogu da pomognu da bolje upoznaš sebe i suziš izbor.

Karijerna odluka ne treba da se zasniva samo na tome šta zvuči dobro, već i na tome šta ti odgovara u svakodnevnom radu.

A šta kada bi mogao da vidiš posao iz prve ruke?

Tu na scenu stupa Job shadowing – mogućnost da se zanimanje upozna mnogo konkretnije, kroz neposredno iskustvo.

Job Info Centar organizuje Job shadowing za zainteresovane, uz podršku karijernih savetnika. U zavisnosti od zanimanja i mogućnosti, to može izgledati na dva načina.

Prva mogućnost je da osoba, zajedno sa karijernim savetnikom, ode direktno na radno mesto za koje je zainteresovana. Tako može da vidi kako izgleda radno okruženje, koje zadatke zaposleni obavljaju, kako izgleda njihov radni dan i šta se od njih zaista očekuje.

Druga mogućnost je da osoba koja se već bavi određenim zanimanjem dođe u Job Info Centar i predstavi svoj posao iz ličnog iskustva. To je prilika da se čuje kako izgleda svakodnevica tog zanimanja, koje su njegove dobre strane, sa kojim izazovima se ljudi susreću i koje su veštine zaista potrebne.

Drugim rečima – nije više u pitanju samo „istraživanje zanimanja“ na internetu. Dobijaš priliku da ga upoznaš iz prve ruke i postaviš pitanja nekome ko taj posao zaista radi.

Od „šta želim da budem?“ do „kako želim da radim?“

Ovo je možda jedno od najvažnijih pitanja u karijernom planiranju.

Nije važno samo koje zanimanje imaš na umu, već i kakvo radno okruženje ti odgovara, koje zadatke voliš, koje veštine želiš da koristiš i razvijaš i kakav način rada ti najviše prija.

Neko će biti zadovoljan dinamičnim poslom u kome se svakog dana susreće sa novim ljudima. Neko će više voleti mirnije okruženje i rad koji zahteva koncentraciju. Nekome odgovara rad u timu, dok će drugome više prijati samostalnost.

Ne postoji jedan „idealan posao“ koji odgovara svima. Postoji posao koji je dobar izbor za tebe.

Zato je važno istraživati pre nego što biraš

Karijerno savetovanje nije samo pomoć pri izboru škole ili zanimanja. Ono može biti prostor da zastaneš, upoznaš svoje interese, sposobnosti i osobine, ali i da realnije sagledaš različite obrazovne i profesionalne mogućnosti.

A ponekad je najbolji način da nešto upoznaš upravo to da izađeš iz teorije i vidiš kako izgleda u stvarnosti.

Kroz razgovor sa karijernim savetnikom, istraživanje zanimanja i mogućnosti poput Job shadowinga, odluka može da se zasniva na konkretnim informacijama, a ne samo na pretpostavkama.

Jer ponekad problem nije u tome što smo izabrali „pogrešno zanimanje“.

Problem je što smo birali na osnovu slike o poslu, a ne na osnovu njegovog stvarnog sadržaja.

Zato pre nego što kažeš „ovo je posao za mene“, pokušaj da saznaš kako taj posao zaista izgleda. Možda ćeš se iznenaditi i možda upravo tada pronaći nešto što ti mnogo više odgovara.