Kako zaista izgleda radni dan osobe koja se bavi zanimanjem koje te interesuje? Koje zadatke obavlja, sa kim sarađuje, koje veštine koristi i sa kakvim se izazovima susreće? Odgovore na ova pitanja često nije moguće pronaći u opisima poslova, školskim programima ili oglasima za zaposlenje. Upravo zato postoji job shadowing, iskustvo koje omogućava da određeno zanimanje upoznamo neposredno, u realnom radnom okruženju.

Šta je job shadowing?

Izraz job shadowing može se prevesti kao „praćenje na radnom mestu“. Reč je o obliku praktičnog učenja tokom kojeg mlada osoba određeno vreme provodi uz zaposlenog profesionalca, prati njegov radni dan i upoznaje se sa svakodnevnim zadacima, odgovornostima i načinom funkcionisanja organizacije.

U zavisnosti od dogovora, job shadowing može trajati nekoliko sati, jedan radni dan ili više dana. Njegov cilj nije da mlada osoba odmah samostalno obavlja posao, već da posmatra, postavlja pitanja, razgovara sa zaposlenima i stekne realniju sliku o određenoj profesiji.

To nije isto što i praksa, volontiranje ili zaposlenje. Tokom stručne prakse mlada osoba najčešće dobija konkretne zadatke i aktivno učestvuje u radu, dok je kod job shadowinga naglasak na posmatranju, učenju i istraživanju zanimanja. Ipak, kada uslovi to dozvoljavaju, učesnici mogu da se oprobaju i u jednostavnijim, unapred dogovorenim aktivnostima.

Čemu služi job shadowing?

Izbor škole, fakulteta ili budućeg zanimanja često se zasniva na nepotpunim informacijama. Neko zanimanje može nam delovati zanimljivo na osnovu njegovog naziva, predstave koju smo dobili preko društvenih mreža ili iskustava drugih ljudi. Međutim, tek kada upoznamo stvarno radno okruženje, možemo jasnije da procenimo da li nam odgovaraju način rada, tempo, zadaci i odgovornosti koje ono podrazumeva.

Job shadowing pomaže mladima da:

• upoznaju zanimanje iz neposredne blizine;
• steknu realniju sliku o radnom danu i radnom okruženju;
• povežu školsko i teorijsko znanje sa praktičnom primenom;
• prepoznaju koje su veštine i kvalifikacije potrebne za određeni posao;
• provere da li su njihova interesovanja i očekivanja usklađeni sa realnošću profesije;
• postave pitanja osobi koja već radi posao koji ih zanima;
• upoznaju kulturu organizacije i način komunikacije među zaposlenima;
• razviju sigurnost, inicijativu i profesionalnu radoznalost;
• donesu informisaniju odluku o daljem obrazovanju ili karijeri.

Jednako je važan i zaključak da nam neko zanimanje ipak ne odgovara. Takvo iskustvo nije neuspeh, već dragocena informacija koja može sprečiti donošenje odluke zasnovane na idealizovanoj slici profesije.

Kako izgleda jedno job shadowing iskustvo?

Pre dolaska u organizaciju važno je da mlada osoba dobije osnovne informacije o kompaniji, ustanovi ili udruženju koje posećuje, kao i o osobi čiji će rad pratiti. Korisno je unapred pripremiti nekoliko pitanja, na primer:

• Kako izgleda Vaš uobičajen radni dan?
• Koje znanje i veštine su najvažniji u ovom poslu?
• Šta Vam je najzanimljivije, a šta najzahtevnije?
• Koje obrazovanje ili prethodno iskustvo je potrebno?
• Kako ste Vi započeli svoj karijerni put?
• Koje su mogućnosti za napredovanje?
• Šta biste savetovali mladoj osobi koja želi da se bavi ovim poslom?

Tokom boravka u organizaciji učesnik može da prati sastanak, upozna različite sektore, vidi kako izgleda komunikacija sa klijentima ili korisnicima, posmatra korišćenje određenih alata i razgovara sa članovima tima. Naravno, sve aktivnosti moraju biti organizovane uz poštovanje poverljivosti podataka, pravila organizacije i privatnosti zaposlenih i korisnika.

Nakon iskustva važna je refleksija. Nije dovoljno samo „provesti dan na poslu“. Potrebno je razmisliti:

• Šta me je iznenadilo?
• Šta mi se dopalo?
• Šta mi nije odgovaralo?
• Koje svoje veštine sam prepoznao/la kao korisne?
• Šta još treba da naučim ili razvijem?
• Da li i dalje želim da istražujem ovo zanimanje?

Na taj način job shadowing postaje više od kratke posete, jer se pretvara u smislen korak u procesu karijernog razvoja.

Korist nije samo za mlade

Job shadowing je koristan i za poslodavce. Organizacije na ovaj način mogu mladima da predstave zanimanja koja su često nedovoljno poznata, pokažu kako zaista izgleda njihov rad i doprinesu razvoju budućih kadrova.

Zaposleni koji preuzmu ulogu mentora imaju priliku da podele svoje iskustvo, osvrnu se na sopstveni profesionalni razvoj i doprinesu osnaživanju mladih. Istovremeno, poslodavci mogu bolje da upoznaju očekivanja, interesovanja i način razmišljanja novih generacija.

Ovakvi susreti doprinose i boljem povezivanju obrazovanja, omladinskog sektora i tržišta rada. Mladi dobijaju konkretnije informacije, škole i organizacije jasniji uvid u potrebne kompetencije, a poslodavci priliku da aktivno učestvuju u razvoju zajednice.

Zašto nam je potrebno više job shadowing prilika?

Od mladih se često očekuje da veoma rano donesu važne odluke: koju školu ili fakultet da upišu, kojim zanimanjem da se bave i u kom pravcu da razvijaju karijeru. Istovremeno, mnogi od njih nikada nisu imali priliku da vide kako izgleda radno mesto van učionice, porodičnog okruženja ili povremenih poslova.

Ne možemo očekivati da mladi donose kvalitetne i informisane karijerne odluke ako im nudimo samo teorijske informacije. Opis zanimanja može biti koristan, ali ne može u potpunosti da prenese atmosferu radnog dana, dinamiku tima, odgovornost, izazove i osećaj koji određeni posao nosi.

Zbog toga bi job shadowing trebalo mnogo više primenjivati u školama, na fakultetima, u programima karijernog vođenja i savetovanja, omladinskom radu i saradnji sa poslodavcima. Posebno je važan za mlade koji nemaju razvijenu mrežu kontakata ili osobu u svom neposrednom okruženju koja može da ih upozna sa različitim zanimanjima.

Kratko, dobro pripremljeno iskustvo može imati veliki uticaj. Nekome može potvrditi da je izabrao dobar pravac. Nekome može pomoći da na vreme promeni odluku. Nekome može otvoriti vrata ka zanimanju za koje ranije nije ni znao da postoji.

Mali korak ka sigurnijoj karijernoj odluci

Job shadowing neće dati sve odgovore niti će nakon jednog dana svako tačno znati čime želi da se bavi. To mu nije ni svrha. Njegova vrednost je u tome što mladima pruža stvarno iskustvo na osnovu kojeg mogu da postave bolja pitanja, upoznaju sebe i sigurnije planiraju naredne korake.

Karijerni put se ne gradi samo učenjem o zanimanjima, već i susretom sa ljudima, radnim okruženjem i realnim iskustvima. Zbog toga job shadowing ne bi trebalo da bude retka privilegija, već dostupna i redovna praksa podrške mladima.

Kada mladima omogućimo da zavire iza naziva radnog mesta i upoznaju svakodnevicu jedne profesije, pružamo im nešto veoma važno a to je prilika da odluke o svojoj budućnosti donose na osnovu iskustva, a ne samo pretpostavki.