Karijera i mentalno zdravlje povezani su od samog početka. Kada biraš školu ili fakultet, tražiš prvi posao, čekaš odgovor nakon prijave ili pokušavaš da se snađeš na prvom radnom mestu, ta iskustva utiču na tvoje samopouzdanje, motivaciju i način na koji vidiš sebe. Istovremeno, kada si pod stresom, iscrpljen/a ili zabrinut/a, teže je donositi odluke, prepoznati svoje kvalitete i napraviti sledeći korak. Zato razgovor o karijeri nije samo razgovor o zanimanju, fakultetu ili CV-ju, već i o tome kako se osećaš dok tražiš svoj put. Ako ti je trenutno teško da vidiš rešenje, to ne znači da ga nema. Moguće je da ti je, pre svega, potrebno malo manje pritiska i malo više podrške.

Kada pitanje šta dalje počne da opterećuje

Oktobar, mesec u kojem se više govori o mentalnom zdravlju, dobar je trenutak da obratimo pažnju i na pritiske povezane sa karijerom. Možda završavaš srednju školu i ne znaš šta da upišeš. Možda studiraš, ali više nisi siguran/na da je to pravi izbor. Možda tražiš prvi posao, a oglasi traže iskustvo koje još nisi imao/la priliku da stekneš. Svaka od ovih situacija može da donese nesigurnost i pitanje da li dovoljno brzo napreduješ.

Na društvenim mrežama često vidiš rezultate drugih: upisan fakultet, nova praksa, prvi posao ili unapređenje. Mnogo ređe vidiš odbijene prijave, promene plana, periode bez motivacije i pomoć koju je neko dobio na tom putu. Zbog toga lako možeš da stekneš utisak da svi osim tebe znaju kuda idu. U stvarnosti, veliki broj mladih ima iste nedoumice, samo o njima ne govori javno.

Iza pitanja „Šta ću dalje?“ mogu da se pojave i druga pitanja: „Da li sam dovoljno sposoban/na?“, „Šta ako izaberem pogrešno?“ ili „Zašto drugi napreduju brže?“. Ako zbog tih misli odlažeš prijavljivanje, povlačiš se ili osećaš da nijedna odluka nije dovoljno dobra, to ne znači da si lenj/a ili nezainteresovan/a. Moguće je da si preopterećen/a i da ti je potrebno više informacija, podrške i prostora da razmisliš.

Možda ti je poznat neki od ovih trenutaka: otvoriš oglas, pročitaš uslove i odmah ga zatvoriš jer pomisliš da nisi dovoljno dobar/a; napišeš prijavu, ali je danima ne pošalješ iz straha od odbijanja; pred razgovor za posao osećaš ubrzano lupanje srca i imaš utisak da si zaboravio/la sve što znaš; ili nakon razgovora satima ponavljaš svaku svoju rečenicu i tražiš grešku. Takve reakcije su razumljive kada ti je do nečega stalo, kada nemaš mnogo prethodnog iskustva i kada ne znaš kakav će biti ishod.

Zabrinutost, stres i anksioznost nisu isto

Zabrinutost je često vezana za konkretno pitanje, na primer da li ćeš dobro proći na razgovoru ili dobiti odgovor poslodavca. Može da bude neprijatna, ali ponekad i korisna jer te podstiče da se pripremiš, proveriš CV ili uvežbaš odgovore. Obično se smanjuje kada se situacija završi ili kada dobiješ informacije koje su ti nedostajale.

Stres je prirodna reakcija na zahtevnu ili neizvesnu situaciju. Možeš ga prepoznati kroz napetost u telu, glavobolju ili nelagodnost u stomaku, razdražljivost, teškoće sa spavanjem i koncentracijom. Na primer, ako istovremeno završavaš školu, radiš povremene poslove i šalješ prijave, možeš primetiti da teško odmaraš čak i kada trenutno nemaš obavezu. Ljudi različito reaguju na stres, pa nije korisno da svoje stanje meriš prema tome koliko neko drugi „izdržava“.

Anksioznost može da uključuje snažnu ili upornu brigu i strah koji se teško kontrolišu, ponekad i kada neposredna opasnost nije prisutna. Mogu se javiti nemir, napetost, ubrzano lupanje srca, znojenje, mučnina, teškoće sa snom i osećaj da će se dogoditi nešto loše. Osoba može početi da izbegava situacije koje u njoj izazivaju strah, na primer da ne otvara mejlove poslodavaca, odustaje od razgovora ili ne odlazi na praksu iako je želi. Povremeno osećanje anksioznosti nije isto što i anksiozni poremećaj. Procenu i dijagnozu može da postavi samo stručnjak.

Nije potrebno da sam/a utvrđuješ kojoj kategoriji pripada ono što osećaš. Važnije pitanje je koliko dugo tegobe traju i koliko utiču na tvoj san, školovanje, posao, odnose i svakodnevno funkcionisanje. Ako ne prolaze, postaju intenzivnije ili te navode da izbegavaš sve više situacija, razgovor sa psihologom, psihoterapeutom ili lekarom može biti važan naredni korak.

Tvoja vrednost nije isto što i tvoj radni status

Odbijena prijava ne znači da nemaš kvalitete. Poslodavac je možda izabrao osobu sa više iskustva, nekoga ko je već radio sličan posao ili kandidata čija dostupnost više odgovara trenutnim potrebama. To može da zaboli i razočara, ali jedna odluka poslodavca nije konačna procena tvoje vrednosti i potencijala. Period bez posla ne poništava tvoje znanje i trud. Promena škole, fakulteta, zanimanja ili prvobitnog plana ne mora da bude neuspeh. Ponekad je to znak da bolje upoznaješ sebe i da si spreman/na da proveriš šta ti zaista odgovara.

Karijerni put retko izgleda kao prava linija. Interesovanja se menjaju, pojavljuju se nove prilike, a životne okolnosti utiču na brzinu kojom se krećemo. Za nekoga je sledeći korak posao, a za nekoga završetak škole, praksa, volontiranje, dodatna obuka ili razgovor sa karijernim savetnikom. Važno je da taj korak odgovara tvojoj situaciji, a ne tempu koji vidiš kod drugih.

Posao može da utiče na to kako se osećaš

Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da dostojanstven i bezbedan rad može da pruži osećaj svrhe, sigurnosti, strukture i pripadnosti. Sa druge strane, nesigurnost zaposlenja, diskriminacija, preveliko opterećenje i nedostatak kontrole nad sopstvenim radom mogu loše da utiču na mentalno zdravlje. Zato pri izboru prakse ili posla nije važno samo da li ispunjavaš uslove oglasa. Važno je i kakvi su uslovi rada, kako ljudi komuniciraju, da li su očekivanja jasna, postoji li podrška za učenje i poštuju li se tvoje granice.

Na primer, razumljivo je da na prvom poslu želiš da se dokažeš. Ipak, ako zbog straha od greške stalno ostaješ duže, proveravaš svaki zadatak mnogo puta, ne usuđuješ se da postaviš pitanje ili odgovaraš na poruke kasno uveče, napetost može postepeno da raste. Razgovor sa mentorom ili nadređenom osobom može početi jednostavnom rečenicom: „Želim da budem siguran/na da sam dobro razumeo/la zadatak. Možemo li da prođemo kroz očekivanja i rok?“ Traženje jasnog uputstva nije znak nesposobnosti, već deo odgovornog rada i učenja.

Mali koraci kada ne znaš odakle da počneš

Ne moraš odmah da rešiš pitanje cele svoje karijere. Kada je pritisak veliki, korisnije je da pronađeš jedan mali korak koji možeš da napraviš sada.

1. Napiši šta te trenutno opterećuje. Da li ti nedostaju informacije, iskustvo ili podrška? Da li se plašiš razgovora za posao, odbijanja ili reakcije porodice? Kada preciznije imenuješ problem, lakše ćeš prepoznati šta ti može pomoći.
2. Izaberi najmanji sledeći korak. To može biti pronalaženje tri oglasa, dopuna jedne sekcije u CV-ju, prijava za volontiranje ili razgovor sa osobom koja radi posao koji te zanima. Ako ti je zadatak i dalje prevelik, podesi tajmer na deset minuta i uradi samo prvi deo. Ne moraš da završiš sve u jednom pokušaju.
3. Prepoznaj veštine koje već imaš. Briga o mlađem članu porodice, školski projekat, hobi, sport, volontiranje ili pomaganje u porodičnom poslu mogu pokazati odgovornost, organizovanost, komunikaciju, timski rad i praktične veštine. Iskustvo ne počinje tek prvim ugovorom o radu.
4. Napravi pauzu od poređenja. Tuđa objava prikazuje jedan trenutak, a ne ceo put do njega. Umesto pitanja koliko zaostaješ za drugima, proveri šta si ti naučio/la i šta ti je trenutno potrebno.
5. Razgovaraj sa nekim. Osoba od poverenja, nastavnik, omladinski radnik, karijerni savetnik, psiholog ili psihoterapeut mogu ti pomoći da sagledaš situaciju iz drugog ugla. Ako ne znaš kako da započneš razgovor, možeš reći: „Već neko vreme sam pod velikim pritiskom zbog škole i posla. Teško mi je da se skoncentrišem i voleo/la bih da razgovaram sa nekim.“ Traženje podrške je odgovoran korak, posebno kada osećaš da više ne možeš sam/a da nosiš pritisak.
6. Pomozi telu da se umiri. Pred razgovor ili slanje prijave odvoji minut ili dva da usporiš disanje, spustiš stopala na pod i primetiš šta se nalazi oko tebe. To neće ukloniti svu nervozu, ali ti može pomoći da pažnju vratiš na ono što sada radiš. Redovan san, obroci, kretanje i kontakt sa ljudima kojima veruješ takođe mogu da olakšaju nošenje sa stresom.

Ne moraš sve da rešavaš sam ili sama

Briga o mentalnom zdravlju nije samo tvoja odgovornost. Škole, fakulteti, organizacije i poslodavci treba da mladima pružaju jasne informacije, realna očekivanja, poštene procese izbora, mogućnost učenja i okruženje bez diskriminacije i uznemiravanja. Saveti o boljoj organizaciji vremena nisu dovoljni ako su zahtevi stalno nejasni ili preveliki.

Na početku karijere normalno je da nešto još ne znaš. Zbog toga su važni mentorstvo, povratna informacija i mogućnost da postaviš pitanje bez straha. Praksa i prvi posao treba da budu mesta na kojima učiš, a ne test tvoje vrednosti.

Kako karijerno savetovanje može da ti pomogne

Karijerno savetovanje može ti pomoći da prepoznaš interesovanja, vrednosti, znanja i veštine, istražiš različite mogućnosti i napraviš plan koji odgovara tvojoj trenutnoj situaciji. Savetnik ne treba da odluči umesto tebe niti da ti nametne jedno „pravo“ zanimanje. Njegova uloga je da ti pomogne da dođeš do pouzdanih informacija, bolje razumeš sebe i doneseš odluku iza koje možeš da staneš.

Karijerno savetovanje nije zamena za psihološku ili psihoterapijsku podršku. Ako strah, bezvoljnost, problemi sa snom ili koncentracijom, povlačenje ili osećaj beznadežnosti traju i ometaju školovanje, posao, odnose ili svakodnevne obaveze, važno je da se obratiš stručnjaku za mentalno zdravlje. Isto važi ako zbog straha često odustaješ od važnih aktivnosti ili imaš osećaj da ne možeš da kontrolišeš brigu. Ne moraš da čekaš da situacija postane neizdrživa da bi zatražio/la pomoć.

Karijera treba da ostavi prostor i za tebe

Oktobar nas podseća da o mentalnom zdravlju govorimo otvorenije, ali briga o sebi treba da traje tokom cele godine. Ne moraš odmah da znaš čime ćeš se baviti narednih deset godina. Dovoljno je da upoznaš sebe malo bolje, proveriš informacije, prihvatiš podršku i napraviš sledeći korak koji ti je sada dostupan.

Uspešna karijera nije samo niz stavki u biografiji. Važno je i da tokom tog puta možeš da učiš, razvijaš se, postavljaš granice, odmaraš se i sačuvaš odnose koji su ti važni. Posao jeste deo života, ali ne treba da zauzme sav prostor u njemu.