Period donošenja odluka o obrazovanju i karijeri jedan je od najvažnijih, ali i najizazovnijih perioda u životu mladih.
Pitanja poput „Šta da upišem?“, „Da li sam napravio/la pravi izbor fakulteta?“, „Šta nakon studija?“ ili „Kako da pronađem svoj prvi posao?“ često sa sobom nose nesigurnost, pritisak i strah od pogrešne odluke.

Upravo tu karijerno savetovanje dobija svoju punu vrednost.

Dobar karijerni savet nije davanje gotovih odgovora, već proces u kome mlada osoba dobija prostor da bolje razume sebe, svoje potencijale, interesovanja i mogućnosti, kako bi donela odluke koje su usklađene sa njenim identitetom, vrednostima i životnim ciljevima.

Kada mladi dolaze na savetovanje?

Najčešće se susrećem sa mladima koji se nalaze na jednoj od sledećih životnih raskrsnica:

• izbor srednje škole ili fakulteta
• dilema da li je trenutni studijski program pravi izbor
• osećaj nezadovoljstva ili gubitka motivacije tokom studija
• neizvesnost u vezi sa prvim zaposlenjem
• nedoumica oko profesionalnog usmerenja nakon završetka fakulteta
• potreba za razvojem dodatnih kompetencija i veština

Ova pitanja nisu znak slabosti niti neuspeha. Naprotiv, ona govore o tome da mlada osoba aktivno promišlja svoj put i traži smer koji ima smisla za nju.

Kako izgleda proces karijernog savetovanja?

Proces savetovanja uvek počinje od osobe, a ne od profesije.

Pre nego što govorimo o fakultetima, poslovima i tržištu rada, važno je da razumemo:

• šta mladu osobu istinski zanima
• koje su njene snage i talenti
• u kojim situacijama se oseća kompetentno
• koje vrednosti želi da prati u svom profesionalnom životu
• kakav stil rada i okruženje joj odgovaraju

Vrlo često mladi dolaze sa fokusom na pitanje „šta je perspektivno?“, dok se kroz razgovor otvori mnogo važnije pitanje:

„Šta je perspektivno za mene?“

Upravo ta razlika pravi temelje za dugoročno zadovoljstvo i profesionalni razvoj.

Šta kada postoji sumnja u izbor fakulteta?

Jedna od čestih tema jeste preispitivanje već donetih odluka.

Mnogi mladi se nakon upisa fakulteta suoče sa pitanjem da li su izabrali pravi smer. Ovo može izazvati osećaj krivice, straha od razočaranja okoline ili bojazan da su „izgubili vreme“.

U savetodavnom radu važno je normalizovati ovu dilemu.

Preispitivanje ne znači da je odluka bila pogrešna, baš naprotiv to često znači da osoba sazreva i jasnije prepoznaje svoje potrebe.

Kroz strukturisan razgovor istražujemo:

• šta konkretno izaziva nezadovoljstvo
• da li je problem u oblasti, načinu studiranja ili očekivanjima
• koje alternative postoje
• kako povezati postojeće obrazovanje sa drugim profesionalnim pravcima

Nekada odgovor nije promena fakulteta, već pronalaženje dodatnih iskustava, praksi ili edukacija koje daju više smisla i motivacije.

Šta nakon fakulteta?

Završetak studija često donosi novo pitanje: „Odakle da krenem?“

Mnogi mladi osećaju pritisak da odmah moraju znati tačno čime žele da se bave, što može dodatno pojačati anksioznost i osećaj nesigurnosti.

U ovom delu rada fokus je na osnaživanju i konkretizaciji sledećih koraka.

To podrazumeva:

• mapiranje postojećih kompetencija
• prepoznavanje prenosivih veština
• izradu CV-ja i LinkedIn profila
• pripremu za razgovor za posao
• strategiju traženja prakse ili prve radne prilike
• usmeravanje ka dodatnim edukacijama i stručnom usavršavanju

Posebno je važno pomoći mladima da prepoznaju da iskustvo ne počinje tek prvim zaposlenjem.

Studentski projekti, volontiranje, radionice, angažman u organizacijama i neformalno obrazovanje predstavljaju značajne resurse koji grade profesionalni identitet.

Gde razvijati kompetencije?

Jedna od najčešćih dilema jeste osećaj da „nisam dovoljno spreman/na“.

Karijerno savetovanje pomaže da taj osećaj prevedemo u konkretan plan razvoja.

Umesto opšte misli „nisam dovoljno dobar/ra“, fokus pomeramo na pitanje:

Koju konkretnu veštinu želim da razvijem i gde to mogu da steknem?

To mogu biti:

• stručni kursevi i treninzi
• online edukacije
• mentorski programi
• studentske i omladinske organizacije
• volontiranje
• prakse i stažiranja
• individualni razvojni planovi

Zašto je važno potražiti podršku?

Donošenje odluka o karijeri ne mora biti proces kroz koji mladi prolaze sami.

Ponekad je upravo razgovor sa stručnim licem ono što pomaže da se unutrašnja konfuzija pretvori u jasniju sliku o sebi i realnim mogućnostima.

Cilj savetovanja nije da neko umesto mlade osobe odluči kojim putem treba da ide.

Cilj je da osoba izađe iz procesa sa više sigurnosti, jasnijim smerom i konkretnim koracima koje može da preduzme.

Karijera nije jedna odluka za ceo život, već proces razvoja, istraživanja i rasta.

I sasvim je u redu da ne moraš odmah imati sve odgovore, nekada je sasvim dovoljno da za početak vidiš samo sledeći korak.

Ako želiš pomoć u mapiranju svog puta, Job Info Centar Novi Sad je tu da za tebe. Prijavi se za besplatno karijerno savetovanje putem ovog linka!

Autorka teksta: Branka Kunović, diplomirana psihološkinja, geštalt psihoterapeutkinja pod supervizijom i karijerna savetnica u OPENSu.